О књизи: година / Оштро притиснем кочницу. Чујем шкрипу гума. Точкови сигурно остављају траг црних пруга на асфалту. Али ауто не стаје; Због блокираних точкова скреће улево и као играчка полети и преврће се, обарајући странице себи и мени. Ваздушни јастук ти звижди у лице. Крхотине разбијеног стакла гребе ми лице. Након што се последњи пут залута, аутомобил слеће наопако. висио сам. Појас ми се забија у тело, тешко дишем, покушавам да се померим, талас бола пролази кроз моје тело, осећам се као убод. Крвави нос ми хвата мирис бензина, грми експлозија, тело ми обузима неподношљив бол, а онда настаје мрак. Отварам очи, носим снежно белу кошуљу као кошуљу за крштење. У мојим рукама је папир, а на њему, прелепим рукописом, исписана је арапска цифра четири... Где сам завршио??